Rimljani, lude i biskup: Majnc

Majnc, glavni grad Rajnske-Falačke, univerzitetski grad, rimski grad, medijski grad, predstavlja čuveno tojstvo romaničke katedrale, Gutebergove crne umetnosti i rajnskog karnevala. Ali i veliko nasleđe, dugo skoro 2000 godina, koje Majnc predstavlja sa ponosom i opuštenošću. Brojnim kulturnim dobrima pripada i izražena vinska kultura, što Majnc čini još simpatičnijim.

Mesto gde se čak u ispovedaonici čine mali gresi

Umetnički restaurisane fasade baroknih plemićkih palata i raskošne crkve odišu istorijom. Na srednjovekovni i ranonovovekovni Majnc podseća stari grad, koji se pruža u senci moćne katedrale sve do južne železničke stanice. U vijugavim uskim ulicama, koje ovde zovu Nasengeshen ili Heringsbrunengase, i kojima se nalazi mnogo malih prodavnica, butika i kafića oko lepog Kiršgartena sa romantičnim kućama sa narodnom arhitekturom i Marienbrunenu, pulsira život preko celog dana; nedeljne pijace se mogu naći ne samo u starom gradu i na Libfrauenplacu, nego i u svim delovima grada. U nešto kasnije doba se može osetiti da je Majnc kralj po pitanju vina među nemačkim gradovima, Rajnhesen je najveći vinogradski region u zemlji, a mlada generacije vinara pokazuje angažman, umeće i samouverenost, da mogu da pruže samo najbolje. Građani Majnca te proizvode najradije konzumiraju u udobnim vinotekama i pabovima, koji imaju tako skromne nazive kao „Novčanik siromaha” ili „Ispovedaonica”. To je možda naznaka da i majnski biskupi rado svraćaju u narod. To dobro govori o noćnom životu: hiljade studenata ispunjavaju scenu, i negde je uvek neka žurka.

Panorama Rajne i optimistički vojvoda

Nasuprot dinamičnom životu u starom gradu, panorama grada sa rajnske strane izgleda otmeno, mirno, gotovo pomalo ozbiljno. Vladaju dve epohe: moderna sa gradskom kućom i kongresnim centrom u Rajngoldhale, barok tj. renesansa sa novom oružarnicom, Dojčordenhausom i vojvodinim dvorom, koji je inače jedna od top lokacija kongresnog centra. Kongresni centar prevazilazi hajdelberški dvorac po neobično bogatoj i raznovrsnoj raščlanjenosti, po rečima nekoliko istoričara umetnosti koji nakon ove izjave više i nisi poželji gosti u Hajdelbergu. Koncepcija dvorca je bila krajnje optimistična: temelji su postavljeni 1627, usred nemira tridesetogodišnjeg rata. Do završetka dvorca prošlo je 125 godina.

Velika istorija: muzeji Majnca

Majnc je takođe jedinstveni muzejski centar. Pre svega, ističe se Rimsko-germanski centralni muzej smešten u vojvodinom dvorcu. Antičke zbirke i zbirke iz rane istorije, istorije Rima i ranog srednjeg veka se dopunjuju obimnim restauratorskim radionicama međunarodnog glasa – čak je i Eci, čovek sa glečera iz Tirola ovde bio na obradi. Pokrajinski muzej u Majncu je postavljen nešto šire, a obuhvata period od kamenog doba do moderne. Osnivanje muzeja vezje se za Napoleona, koji je 1803. muzeju poklonio 36 slika. Biskupska katedrala i muzej biskupije u katedrali pružaju podatke o istoriji biskupske crkve i biskupije; opšti pogled daje Muzej istorije grada, Prirodnjački muzej je najveći u Rajnskoj-Falačkoj. To su sve ozbiljne teme, ali u Majncu na sreću postoji muzej poslednje noći karnevala, koji je posvećen ludoj strani istorije grada. A oni su isto toliko deo Majnca, kao što su Rimljani, Gutenberg, katedrala i vino.