Frankfurt

Frankfurt: Muzej istinitog, lepog i dobrog

Frankfurt je zapravo prilično moderan grad. Biznis, arhitektura i treći po veličini aerodrom Evrope – sve je na najmodernijem nivou. Možda baš zbog toga Frankfurt ima naročitu naklonost prema muzejima najrazličitije vrste, usmerenja i veličine. U skladu sa motom da bude malčice ispred svog vremena, a da ga ipak sačuva.

Pri pomenu Frankfurta, obično se misli na veliki biznis, brokere, banke i berze. I to je tačno, ali to nije sve. Jer, Frankfurt ima muzejsku scenu kakva se retko gde može pronaći. Naročito zadivljujuća je Muzejska obala na južnoj strani Majne, sa predivnim Štedelše umetničkim institutom i Gradskom galerijom. Štedelše institut, koji je jedan od najvažnijih umetničkih muzeja u Nemačkoj, srce je frankfurtske muzejske scene i predstavlja remek-dela evropske umetnosti iz devet vekova. U nedavno otvorenom proširenju muzeja, koje se nalazi u podzemnom delu, nalazi se zbirka umetnosti počev od 1945. godine i u okviru nje prikazana su dela umetničkih zvezda kao što su Jozef Bojs i Gerhard Rihter. Malčice istočnije nalaze se Filmski muzej i Arhitektonski muzej, koji je i sam primer inovativne, nekonvencionalne arhitekture. I opet, nekoliko koraka dalje nalazi se Muzej primenjene umetnosti (MAK): 1.000 godina umetničkog zanata predstavljeno je u impresivnoj građevini američkog arhitekte Ričarda Majera. Na drugoj strani Majne, na udaljenosti od nekoliko minuta, vredi posetiti Muzej moderne umetnosti (MMK), kojeg je projektovao Hans Holajn, ili neku od izložbi u umetničkoj hali Širn, koja je stekla ugled kao jedan od vodećih izložbenih prostora u Nemačkoj i Evropi. U nešto manjem obimu i često izvan mejnstrima, ali probranog kvaliteta, umetnička dela se mogu pronaći u galerijama oko katedrale. Čak je i metro umetnički prostor, na primer na stanici Dom/Römer, gde se u okviru projekta „Grencland” mogu videti radovi koji su spoj umetnosti, arhitekture i dizajna.

Jevrejska kultura i istorija, od početka u 12. veku pa do novog početka nakon 1945. godine često prevazilaze granice shvatljivog. Jevrejski muzej u istorijskom prostoru Palate Rotšild i ogranak muzeja u ulici Judengase svedoče o tome na dirljiv i autentičan način. Neraskidivo povezan sa Frankfurtom je i veliki sin ovog grada, Johan Volfgang fon Gete, a prateći njegove stope možete upoznati Frankfurt 18. veka. Na primer, u Geteovoj kući ili u nešto profanijoj atmosferi, u romantičkom baštenskom lokalu Gerbermile, na obali Majne, gde se pesnik-vojvoda ponekad rado opuštao uz čašicu jabukovog vina. Gost u lokalu Gerbemile je verovatno bio i frankfurtski lekar Hajnrih Hofman, koji je napisao delo „Janko raščupanko”, klasik dečije književnosti. U jednoj lepoj, staroj vili, u otmenom zapadnom delu grada, nalazi se muzej posvećen upravo njemu, sa crtežima, retkim izdanjima „Mrguda”, prevodima, parodijama i ostalim. Kome je to i danas komično, trebalo bi da poseti i muzej „Karikatura”, vodeći nemački muzej uzvišene gluposti. F. V. Bernštajn, Robert Gernhart, Hlodvig Pot, Hans Traksler, F. K. Vehter, Bern Pfar i mnogi drugi garantovano će se pobrinuti za široki osmeh i dobro raspoloženje.

Možda malo manje vedrog raspoloženja, ali sigurno mnogo više realnosti, nalazi se u neboderima banaka i poslovnim zgradama koje čine najimpresivniji gradski horizont u Evropi, stvarni zaštitni znak Frankfurta. Međutim, možete slobodno poći od toga da se i u njima nalazi umetnost od svetskog značaja: umetničke zbirke banaka Deutsche Bank, Commerzbank ili DZ Bank poslužile bi svakom muzeju na čast i u određeno vreme su dostupne javnosti. Neboderi banaka kao umetnički prostori: ako je nešto baš tipično za Frankfurt, onda je baš to.

Highlights

Discover Destination Germany with our interactive map

Ovde dodajte svoje favorite. Sačuvajte, sortirajte, podelite i odštampajte vaš izbor i planirajte svoje celo putovanje po Nemačkoj.

Izabrano 0 favorita